 |
| Ofelija, Erin Konor, foto Nadav Kander |
Pa ti se grudi ko beli vinogradi ispod haljina naziru
Da li smeš tako lepa i zaboravljena da budeš moja draga...
Moliću se da se pretvorim u sunčani stub u tvom manastiru
Al` otkud da zaspiš u crkvi i na slici dosta naga
Učini mi se da ti se svetac sa krstom opasno umiljava
Da te hor zlatnih anđela gleda s nekim čuđenjem
Ako hoćeš, ja ću da stražarim dok tvoja lepa ruka spava
Pustiću pticu jutra da peva nad tvojim buđenjem
Ali učini mi se da ti se svetac sa krstom opasno umiljava
Samo strah me je da opaki ljubavnici nisu pretvoreni u sveće
Pa onaj plamen u kandilu od njihovog drhtanja ne može da se skrasi
Ako hoćeš, ja ću kradom da te izvedem kroz proleće
Vodiću te na Ramaćske visove, neka se bekstvo naše zvonima oglasi
Na jednom bregu što leži u očima svih zverova
Načiniću kulu sa temeljom od snega i komadića moga uma
Ti ćeš u njoj da goriš kao zlato najčistijih grehova
Dok budem ležao ispod praga pretvoren u zvezdanu biljku opijuma
Na jednom bregu što leži u očima svih zverova
Al` otkud da zaspeš u crkvi i na slici dosta naga
Pa ti se grudi kao beli vinogradi ispod haljina naziru
Da li smeš tako lepa i zaboravljena da budeš moja draga
Moliću se da se pretvorim u sunčani stub u tvome manastiru
Al otkud da zaspiš u crkvi i na slici dosta naga.
Da te hor zlatnih anđela gleda s nekim čuđenjem
Ako hoćeš, ja ću da stražarim dok tvoja lepa ruka spava
Pustiću pticu jutra da peva nad tvojim buđenjem
Ali učini mi se da ti se svetac sa krstom opasno umiljava
Samo strah me je da opaki ljubavnici nisu pretvoreni u sveće
Pa onaj plamen u kandilu od njihovog drhtanja ne može da se skrasi
Ako hoćeš, ja ću kradom da te izvedem kroz proleće
Vodiću te na Ramaćske visove, neka se bekstvo naše zvonima oglasi
Na jednom bregu što leži u očima svih zverova
Načiniću kulu sa temeljom od snega i komadića moga uma
Ti ćeš u njoj da goriš kao zlato najčistijih grehova
Dok budem ležao ispod praga pretvoren u zvezdanu biljku opijuma
Na jednom bregu što leži u očima svih zverova
Al` otkud da zaspeš u crkvi i na slici dosta naga
Pa ti se grudi kao beli vinogradi ispod haljina naziru
Da li smeš tako lepa i zaboravljena da budeš moja draga
Moliću se da se pretvorim u sunčani stub u tvome manastiru
Al otkud da zaspiš u crkvi i na slici dosta naga.
